HORES zajedno sa Privrednom komorom Srbije
HORES zajedno sa Privrednom komorom Srbije uputio inicijativu nadležnim ministarstvima za definisanje tretmana napojnice u hotelijerstvu i restoratestvu Republike Srbije
Poslovno udruženje HORES obaveštava svoje članice da je, zajedno sa Udruženjem za turizam Privredne komore Srbije, u cilju zaštite interesa hotelskog i restoraterskog sektora u Republici Srbiji,
uputio inicijativu nadležnim ministarstvima za definisanje tretnama napojnice u hotelijerstvu i restoratestvu Republike Srbije.
Naime, privrednici hotelske i restoraterske industrije se u praksi susreću sa problemima zbog izostanka zakonskog regulisanja plaćanja napojnice platnom karticom, koju gosti hotela i restorana dobrovoljno žele da ostave zaposlenima, kao izraz zadovoljstva kvalitetom pružene usluge.
Napojnica predstavlja malu količinu novca koja se, u znak zahvalnosti, isključivo dobrovoljno, daje ugostiteljskim radnicima ne za izvršenu uslugu, već za ličnu percepciju kvalitetno obavljene usluge. Davanje napojnica je uobičajena praksa u mnogim zemljama u svetu, i većini evropskih zemalja. Praksa davanja napojnice zavisi, pre svega, od kulture gostiju i lokalnih ugostitelja, i najčešće se kreće u rasponu od 5 do 20% od cene usluge.
U Republici Srbiji je praksa da se ugostiteljskim radnicima daje 5 do 10% od cene naplaćene usluge, dok se manji iznosi, ali ne tako često, daju prilikom nošenja prtljaga, ili plaćanja drugih usluga u hotelu. Sa pojavom fiskalnih računa i bezgotovinskog plaćanja pojavila se potreba da se napojnica jasno precizira kroz zakonsku regulativu.
Mišljenja smo da napojnice moraju biti opisane i prepoznate u zakonskim propisima kao poseban, limitiran oblik ličnih primanja, koji ne bi bio oporezovan. Takođe, prepoznavanje i definisanje
napojnice i određivanje iznosa koji bi se, po tom osnovu, mogao naći kod zaposlenog, rešava problem nepravednog sankcionisanja poslodavaca, u slučajevima da se kod zaposlenih pronađe zakonom limitirani višak novca koji predstavlja od dobijene napojnice.
Predlažemo da se napojnica limitira i bude neoporeziva do 10% vrednosti usluge, kao i da se evidentira na računu. Sav prihod od napojnica iznad zakonom neoporezivog limita, bi bio oporezovan kao i ostali prihod, kako bi se izbegao rizik od zloupotrebe.
Takođe, neophodno je definisati godišnji neoporezivi limit dohotka (stimulacija) od napojnica po zaposlenom.
Ovakav tretman, direktno će povećati dohodak radnika u ugostiteljstvu, olakšati način naplate, a svakako i povećati iznos samih napojnica. U vremenu kada se svuda u Evropi, pa i kod nas, beleži sve veći problem usled nedostatka radne snage u ugostiteljstvu, ovakvim poreskim tretmanom pozitivno bi se uticalo na zadržavanje radne snage i podstaklo bi se dodatno interesovanje za zapošljavanje u ugostiteljskoj delatnosti. Iz iznosa napojnice bi se nagradili ne samo konobari ili recepcioneri, već i ostali zaposleni u sektoru koji učestvuju u pružanju usluga, čime bi se zaustavilo odlivanje radne snage.
Takođe, koristi od zakonskog regulisanja napojnice imali bi svi učesnici. Počev od gostiju, koji bi dobijali bolju i kvalitetniju uslugu, uslužno osoblje veću zaradu, privrednici veći promet i profit, a
država veći prihod u budžetu.
HORES se nada da će se prepoznati problemi sa kojima se svakodnevno susreću privrednici iz hotelsko- ugostiteljske privrede, i da će nadležni organi razmotriti iznete predloge i definisati plaćanje napojnice platnom karticom, kroz zakonsku regulativu Republike Srbije. HORES se nada da će predstavnici ugostiteljske delatnosti biti uključeni u postupak iznalaženja najcelishodnijeg rešenja u rešavanju ovog pitanja.
