Intervju sa Aleksandrom Vasilijevićem, predsednikom Upravnog odbora HORES-a i generalnim direktorom hotela „Hilton“
Aleksandar Vasilijević, generalni menadžer Hilton Beograd, u hotelijerstvu je više od 20 godina.
Započeo je karijeru radeći kao recepcioner i koncijerž u hotelu Hyatt Regency u Beogradu. Radio je kao generalni menadžer u Villa Montenegro na Svetom Stefanu, nakon čega se vratio u Srbiju gde je proveo nekoliko godina kao menadžer recepcije u Country club Babe i hotelu President u Kovilovu. Pozicija operativnog menadžera u hotelu Zira Deluxe igrala je važnu ulogu u njegovoj karijeri, nakon čega je napredovao na poziciju generalnog menadžera hotela Zira. Falkensteiner grupa je prepoznala u njemu potencijal za vođenje tima koji je brojio više od 100 zaposlenih.
Od 2012. godine, bio je generalni menadžer Falkensteiner hotela Beograd, a nepune tri godine generalni menadžer Falkensteiner hotela Stara Planina. U 2018. godini dobija još višu ulogu – klaster generalnog menadžera i izvršnog direktora za Srbiju i Crnu Goru Falkensteiner hotela. Posle skoro osam godina, napustio je austrijski lanac hotela i pridružio se Radisson Hotel Group, tačnije njihovom brendu Radisson Collection, u hotelu Old Mill u Beogradu. Od 2021. godine generalni je menadžer hotela Hilton.
Nalazi se i na poziciji predsednika Upravnog odbora HORES Association.
Izazov je uvek biti za nijansu bolji od konkurencije
Srbija nije istrošena destinacija i u hotelijerstvu će u godinama pred nama biti dovoljno posla. Važno je samo da cenimo svoj proizvod i da ga ne prodajemo jeftino. U Evropi smo i moramo da podižemo nivo i cene svojih usluga, a sa druge strane da nudimo sve bolje sadržaje, da turistički iskoristimo reke, a domaću istoriju pretvorimo u „proizvod“ koji će nam pokazati put u budućnost, kaže Aleksandar Vasilijević, generalni direktor prvog beogradskog hotela iz svetski poznatog lanca „Hilton“.
Smešten u srcu glavnog grada, odmah pored Trga Slavija, „Hilton“ i njegovih pet zvezdica, postao je već sada brend za sebe. A uspešan hotel su pre svega ljudi i dobar menadžment. Cilj je, kažu da misle globalno, a deluju lokalno. I nikada iz vida ne gube činjenicu da gosta samo jednom možete prevariti.
Koja je vaša vizija i poslovna filozofija?
Kada ste na tržištu stalno ispred sebe imate izazove. Nama je najbitnije da težimo da uvek budemo najbolji. U stvari, izazov je da za nijansu uvek budete bolji od drugih. A da bi se to postiglo naophodno je negovati dobar kolektiv, ophoditi se pravilno i prema ljudima i prema poslu, naći pravu meru. Kada se sistem postavi kako treba, onda se svaki dan „zateže“, jer uvek treba još malo.
Kako se pravi dobar kolektiv?
Kadrovska služba više ne postoji, to je sada menadžment ljudi. Ne samo da zvuči lepše, nego sistem sada funkcioniše tako što se bavimo ljudima i pravimo tim. A tim se stvara i vodi primerom. Gost je na vrhu piramide i tu smo da ga dočekamo i ispratimo sa osmehom. I da ga sačekamo i sledeći put, jer je bio zadovoljan. Gost je, naravno, najvažniji, on je generator prometa i zbog njega sve postoji. U našem poslu čuvate zgradu, pa goste, a onda zaposlene. Na kraju je novac, on nije na vrhu piramide.
Da li se u hotelijerstvu prednost daje luksuzu ili udobnosti?
Pitanje je šta za koga predstavlja luksuz. Trendovi se menjaju, ali ako imate dobar internet, udoban dušek i jak tuš, koji nije vruć, imate sve preduslove za uspešan posao. Gost danas trećinu vremena provodi u hotelu, a to vreme mora da bude podređeno njegovim potrebama.
Kako vidite budućnost hotelijerstva u Srbiji?
Vremena se brzo menjaju i moramo da budemo brži, da stižemo trendove. Fokus u budućnosti je okretanje prirodnim resursima, jer u ovom trenutku u svetu imate veliko interesovanje za održivim turizmom. Mi u Srbiji moramo da se okrenemo tome i da koristimo svoje resurse maksimalno. A kada je reč o hotelima, najvažniji su brendovi.
Mislite da će gosti dolaziti ako imamo brendove?
Ne mislim samo na hotele. Beograd je brend koji vredi više nego Srbija. Suština je da gosti dolaze u Beograd, a onda da posete i ostatak Srbije. To bi pokrenulo i kvalitetan razvoj turizma u lokalnim zajednicama. Čini se da u turizmu i dalje nemamo jasan cilj. Možda bi bilo dobro da se više bavimo svojom istorijom i pretvorimo je u turistički proizvod, da pokaženo ko smo i šta imamo, a to bi nam pokazalo i put kako dalje u budućnost.
Šta nas sprečava u tome?
Problem je nedostatak kadrova, ljudi sve manje imaju želju da rade. Moramo da stvorimo uslove u kojima će Srbija opet proizvoditi kvalitetne kadrove kakve smo nekada imali u kultnim restoranima. Nedostatak radne snage je nešto sa čime se svi suočavaju, pa i Srbija. Ali to nije naš jedini problem. Mana nam je što želimo sve, ali se sporo krećemo ka tom cilju. Srbija ima odličnu lokaciju, blizinu drugih metropola, sa malo truda i više sadržaja mogli bismo postati celogodišnja destinacija, a ne samo mesto za leto i provod. Takođe, ne smemo da zaboravimo i manje sredine koje imaju potencijal.
Imamo li dovoljno konkurencije kada je reč o hotelima i zašto je to važno?
Imamo konkurenciju i poželjna je. Želimo hotele koji su bolji od nas kako bismo imali cilj i postali bolji od njih. U hotelijerstvu sitnice presuđuju.
Šta biste menjali da ste na mestu onih koji donose odluke u turizmu?
Iskoristio bih reke, od istorije bih napravio dobre priče i festivale i uz pomoć crkve predstavio svu lepotu naših manastira, da pokažemo šta imamo. Imamo lepu istoriju, zašto da je ne ispričamo drugima. Treba da iskoristimo svoje brendove i stvari u kojima smo dobri. Goste moramo da zadržimo, a ne samo da ih privučemo.
Ko su danas najbrojniji gosti?
Dominiraju mladi. Vrlo su probirljivi. Ostvarili su se i uspeli u svojim kripto biznisima i u IT-u. Ali cene svoj novac i tačno znaju šta će da doručkuju, kako će provesti vreme u hotelu i van njega. Mora da im bude baš sve po meri. Njih bi izdvojio u ovom trenutku, mada svi gosti su za dobrog domaćina isti. U poslednje vreme imamo mnogo gostiju koji nam dolaze preko stranih filmskih produkcija i ostvaruju ozbiljan broj noćenja.
Jelica Antelj
Jedan dobar projekat uštedi svima novac
U hotelijerstvu svako gleda sebe i jako je teško povezati se jer su svi na neki način nepoverljivi. Ali kroz Udruženje HORES je napravljena odlična komunikacija između direktora i gledamo kako možemo zajedno da doprinesemo i sektoru i zajednici. Jedan dobar projekat može svima da uštedi novac i unapredi uslugu. Na primer, to je bio, između ostalih, projekat „Čisto i sigurno“ koji je kroz praktična uputstva svima unapredio usluge i obezbedio čistiji i bezbedniji prostor. Sada nam je u fokusu smanjenje PDV-a i bolje rešenje poreza na bakšiš.
Jedan zaposleni po sobi
Hotel „Hilton“ ima 242 sobe i 250 zaposlenih , jer je naš fokus da imamo što više posla, a time i bolju uslugu. U tom slučaju im prostora i za povećanje cena. Hotel sve češće posećuju i lokalni gosti koji su konačno shvatili da većera u ovakvom hotelu ima mnogo prednosti u odnosu na standardne restorane i pruža pre svega jedan vid posebnog ugođaja. Da ne govorimo o različitim kuhinjama. Mnogi ne znaju da u „Hiltonu“ možemo da vam poslužimo i najbolju sarmu.
Fotografije: Hilton Belgrade
Pročitajte i druge tekstove iz rubrike INTERVJUI
